Planinski blog blesavo zvuci za naziv svemu onom sto ce se ovde moci videti / procitati...
Kad sam bila mladja volela sam sebe zvati - sumska devojcica.
A zivim u betoncini, najzescoj u ovom gradu.
Jutros pomislim, pa ja zivim u vazduhu, visoko...
A sada cekam druga da se javi. I mrzim kada napravim neke sitne propuste, kao na primer kada me neko stavi na stand by. Pa ja cekam kao zapeta puska. Jer nema one opustenosti karakteristicne za neki raniji juvenalni period.
Tesko sam disala danas. Dok nisu stigli lekovi, nova tura. Sada je dan za to utorak. Mrzim svoje teskoce sa disanjem kada ne uzmem "lek". Stavljam ga pod znakove navoda jer ga smatram i otrovom...Jadno je biti bespomocan, zavisiti od njih...
Od necega se mora, tako se zalomilo...Slaba tacka:pluca.
Vredi li sada na dva sata, otici na drugi kraj grada? Smara me i pomisao klepetanja po gradskom prevozu, a tek sneg i kisa i mokro i bljuzgavica i strasno...Bolje se naci, obaviti sta treba na pola puta i natrag medj' solitere...
Muzika za danas: Nomeansno - Long days (prava zimska pesma, a oni su kanadjani pa znaju taj rad.
U kuci jos uvek zategnuta atmosfera, nedovrseni sukobi i nesporazumi.
Ovih dana nista nije lako. A ja ne volim tezinu. I ne volim kada se zapati ovuda.
Pozdrav, Vila
TAKO JE trebalo da se zove ovaj blog.
Ali nije uspelo i nema veze. Ta sekunda registracije i naknadne pameti uvek ispadne nepodnosljiva.
Ovde nesto ljudi stalno komentarisu...(jel' moze mars u pizdu materinu? Moze? Hvala )
Mecava.
OVDE cu cuvati tajne. Za to je moj blog. Za blabla koje nikome ne govorim, vec samo ono sto ostane za mene. Kao licni skart. Kao self-translate-nesto.
Mislim na njegove vrlo mladje usne i smejem se kao da mislim na onog lika sto glumi Sojera u Lost seriji...
Moram sipati mleko u nes. Bice hladno a to ne volim.
Necu zahrdjati.
Posetih blogove onih koji su mi ostavili komentare. Zbunih se.
Sve neki fin svet.
Izgubila sam naocare. Nosim ih ponekad i eto sta se desi sa njima. Ostavila ih kod druga od druga. Kako to ne volim!!
1) uloviti naocare i moliti se da im nije nista jer godisnje previse novca ode na okvire stakla i kazne od gsp a.
Ne razumem sistem kaznjavanja. Kod mene to ne pali.Kazna, nagrada...Cemu to sve.
Citam vesti danasnje i smejem se naglas. Danasnji korpus je itekako smesan...Preporucujem za smeh vesti na Mondu.
Zanimljiv mail / katalog mi je stigao od DigitalArtFixitonlinestore.
Sareno.
Opet sam ostala bez cigareta i osecam se kao neka mala zivotinja zbog glupih naocara.
Em se trujem em ne bi trebalo da mi pada na pamet em se uzasavam kad sam bez necega odjednom.
I ovih dana pizdim od zvukova fiksnog telephona.
Lokalne televizije su fenomen. Na Panoniji evo pricaju neki nabildovani likovi. Svoj credo su pozvani da kazu. Voditelj ih zajebava. Sitniji je i pred kraj ih tera da kazu kako unutrasnja lepota "dolazi iznutra".
Uspela sam sebi dva sata dnevno da otmem i tada da ne radim nista, glupiram se i smejem svasta vrtim po glavi i rukama i prija mi to vreme. Samo ne bi trebalo misliti o ostavljenim naocarima i kisobranu...Sa tv me pozivaju da se bavim fitnesom...Ovi jos resili da budu edukativni.
Post ni o cemu. Taj tag beketovski fali.
Pod taj pisem.
U kuci jos gori kurac od atmosfere. Tesko mi pada, ali glavni se nesporazumi komunikacijski dogadjaju od 18h do 20h. Sutradan reakcije i ponasanja govore o jucerasnjem danu. (eno voditelj se pozdravlja ono mu je bila prva emisija, odjavljuje se)
Prostora ima dovoljno za sve. Da svako zatvvori vrata za sobom. Ali nije u tom grmu zec.
Ne pisem iz kompulsivnosti ili neke terapijske ili epitafske ili bilo koje druge pobude. '97 u najruznije doba, objavljene su mi neke knjige. U rukama mi je bilo lepo; gledala sam produkt mladalackog paljenja na pisanje jos od decjih knjiga tipa "Harijeta uhoda". Imam dva naslova pored jos nekih mucnih i manje mucnih podataka u biografiji. (ne praviti predrasude o meni sada; jer nisam ime i prezime ovde, vec Vila.)
Ljude cesto jebe identitet.
I ja sam juce razmisljala o Kosovu.
Mrzim da gubim stvari. To mi se precesto dogadja u poslednje vreme. Smotam prekjuce buxnu posle sto godina. Izgubim je. Pa naocare ostavim...Kisobran. A ne podnosim kisobrane. Volim vetrovke kapuljace kapu nemam ove zime (slobodno mi kupite neku, hvala).
Blogove volim izmedju ostalog jer mozes sam sebi da pises komentar, pljunes se ili pohvalis. Volim vise Dzesiku Flecer nego neke druge opcije. Kodzaka.
Tako na primer skajp ili foxcrime ili foxlife palim samo u napadima dosade, retko.
Sve ponavljam sebi da se ne osecam ponekad nemocno i bez imalo snage.
Znam da imam za jos jednu spravu da zarolam i bicu kratkovida jer sam zagubila jebene naocare. Dioptrija je ona mala ali neprijatna -o,1 i -0, 50. Kratkoga sam vida, zmirkam i ljudi misle cesto da ih namerno ne pozdravljam.
Onaj kod koga sam ostavila svoj vid mi nije odgovorio na sms.
Pisacu opet kasnije. Bezim. Sve vas pozdravom toplim pozdravlja Vila
Nasla sam jebene naocare. Bile su u kupatilu.
Sada me zaista sramota. Smorila sam se pre podne zbog njih kao pas, slala sms ove i onda ih vidim u kupatilu.
Izasla sam na sneg. Opasno je napadao, malo mi je melagodno zbog toga. Moram staviti kremu na lice, susi se koza od hladnog vremena outside.
Ja volim kapuljace
Februar.
Sneg
Drzava: Miladin Sa Mojim Prezimenom Kovacevic se zajebava sa dve drzave i mnogo kesa je u igri. Jos jedna afera.
Knjiga koja mi je pala pod ruke: Milorad The Legija Lukovic (ako je jeres spomenuti javno ovo ime odjebite) zgranula sam se. Mislila sam da je samo jedan naslov njega proizveo u pisca, ali ne jos dve knjige je napisao. Ili koristi Ghostwriting usluge? "Momci iz Brazila" i "Juda".
Oh.
A i bivsi murije ministar Dusan Mihajlovic je objavio pre koju godinu knjigu naslova nesto kao upomene povlenske magle, nisam sigurna za ime, zato ne navodim sa interpunkcijom.
Pomislila sam, dok na domacoj komercijalnoj tv televiziji pocinje nova epizoda hrvatske sapunice, pardon, koji likovi objavljuju knjige posle rata, kao:
Ekipa: Arsenijevic Vladimir, Nenad Kecmanovic, Boris Dezulovic.
Ime Srdjan Valjerevic mi prodje kroz glavu.
I misao da je Marko Vidojkovic losije knjige napravio od Milorada Lukica. Znam da bi me vecina sada zapanjeno pogledala, ali eto. Iskreno rekoh.
Ovde su fakti, citajte i Vilinblog.blogspot.com
Da li sam odlepila?
Oz je serija o jednom zatvoru u Americi.
Davala se na nekom od kablovskih kanala u nas pre nekoliko godina. Ako vam se dopala - preporucujem pogledajte je opet na miru...
Ako je niste gledali - toplo vam je svima preporucujem - kvalitetna je.
Metaforicna a realna.
Brutalna a poeticna.
Poucna.
