Planinski blog blesavo zvuci za naziv svemu onom sto ce se ovde moci videti / procitati...
Kad sam bila mladja volela sam sebe zvati - sumska devojcica.
A zivim u betoncini, najzescoj u ovom gradu.
Jutros pomislim, pa ja zivim u vazduhu, visoko...
A sada cekam druga da se javi. I mrzim kada napravim neke sitne propuste, kao na primer kada me neko stavi na stand by. Pa ja cekam kao zapeta puska. Jer nema one opustenosti karakteristicne za neki raniji juvenalni period.
Tesko sam disala danas. Dok nisu stigli lekovi, nova tura. Sada je dan za to utorak. Mrzim svoje teskoce sa disanjem kada ne uzmem "lek". Stavljam ga pod znakove navoda jer ga smatram i otrovom...Jadno je biti bespomocan, zavisiti od njih...
Od necega se mora, tako se zalomilo...Slaba tacka:pluca.
Vredi li sada na dva sata, otici na drugi kraj grada? Smara me i pomisao klepetanja po gradskom prevozu, a tek sneg i kisa i mokro i bljuzgavica i strasno...Bolje se naci, obaviti sta treba na pola puta i natrag medj' solitere...
Muzika za danas: Nomeansno - Long days (prava zimska pesma, a oni su kanadjani pa znaju taj rad.
U kuci jos uvek zategnuta atmosfera, nedovrseni sukobi i nesporazumi.
Ovih dana nista nije lako. A ja ne volim tezinu. I ne volim kada se zapati ovuda.
Pozdrav, Vila
