Posetih blogove onih koji su mi ostavili komentare. Zbunih se.
Sve neki fin svet.
Izgubila sam naocare. Nosim ih ponekad i eto sta se desi sa njima. Ostavila ih kod druga od druga. Kako to ne volim!!
1) uloviti naocare i moliti se da im nije nista jer godisnje previse novca ode na okvire stakla i kazne od gsp a.
Ne razumem sistem kaznjavanja. Kod mene to ne pali.Kazna, nagrada...Cemu to sve.
Citam vesti danasnje i smejem se naglas. Danasnji korpus je itekako smesan...Preporucujem za smeh vesti na Mondu.
Zanimljiv mail / katalog mi je stigao od DigitalArtFixitonlinestore.
Sareno.
Opet sam ostala bez cigareta i osecam se kao neka mala zivotinja zbog glupih naocara.
Em se trujem em ne bi trebalo da mi pada na pamet em se uzasavam kad sam bez necega odjednom.
I ovih dana pizdim od zvukova fiksnog telephona.
Lokalne televizije su fenomen. Na Panoniji evo pricaju neki nabildovani likovi. Svoj credo su pozvani da kazu. Voditelj ih zajebava. Sitniji je i pred kraj ih tera da kazu kako unutrasnja lepota "dolazi iznutra".
Uspela sam sebi dva sata dnevno da otmem i tada da ne radim nista, glupiram se i smejem svasta vrtim po glavi i rukama i prija mi to vreme. Samo ne bi trebalo misliti o ostavljenim naocarima i kisobranu...Sa tv me pozivaju da se bavim fitnesom...Ovi jos resili da budu edukativni.
Post ni o cemu. Taj tag beketovski fali.
Pod taj pisem.
U kuci jos gori kurac od atmosfere. Tesko mi pada, ali glavni se nesporazumi komunikacijski dogadjaju od 18h do 20h. Sutradan reakcije i ponasanja govore o jucerasnjem danu. (eno voditelj se pozdravlja ono mu je bila prva emisija, odjavljuje se)
Prostora ima dovoljno za sve. Da svako zatvvori vrata za sobom. Ali nije u tom grmu zec.
Ne pisem iz kompulsivnosti ili neke terapijske ili epitafske ili bilo koje druge pobude. '97 u najruznije doba, objavljene su mi neke knjige. U rukama mi je bilo lepo; gledala sam produkt mladalackog paljenja na pisanje jos od decjih knjiga tipa "Harijeta uhoda". Imam dva naslova pored jos nekih mucnih i manje mucnih podataka u biografiji. (ne praviti predrasude o meni sada; jer nisam ime i prezime ovde, vec Vila.)
Ljude cesto jebe identitet.
I ja sam juce razmisljala o Kosovu.
Mrzim da gubim stvari. To mi se precesto dogadja u poslednje vreme. Smotam prekjuce buxnu posle sto godina. Izgubim je. Pa naocare ostavim...Kisobran. A ne podnosim kisobrane. Volim vetrovke kapuljace kapu nemam ove zime (slobodno mi kupite neku, hvala).
Blogove volim izmedju ostalog jer mozes sam sebi da pises komentar, pljunes se ili pohvalis. Volim vise Dzesiku Flecer nego neke druge opcije. Kodzaka.
Tako na primer skajp ili foxcrime ili foxlife palim samo u napadima dosade, retko.
Sve ponavljam sebi da se ne osecam ponekad nemocno i bez imalo snage.
Znam da imam za jos jednu spravu da zarolam i bicu kratkovida jer sam zagubila jebene naocare. Dioptrija je ona mala ali neprijatna -o,1 i -0, 50. Kratkoga sam vida, zmirkam i ljudi misle cesto da ih namerno ne pozdravljam.
Onaj kod koga sam ostavila svoj vid mi nije odgovorio na sms.
Pisacu opet kasnije. Bezim. Sve vas pozdravom toplim pozdravlja Vila
